среда, 30. децембар 2015.

Happy New Year

Wishing you a Happy New Year 


with hope that you will have many blessings in the year to come.





уторак, 29. децембар 2015.

Proizvodnja rasada povrća

Proizvodnja rasada predstavlja prvu fazu u proizvodnji povrća. Ova faza treba obezbjediti povoljne uslove za klijanje sjemena i razvoj mladih biljaka.

Pod rasadom podrazumjevamo  mladu biljku s 4 do 10 listova, dobro razvijenog korijenovog sistema, čvrstog, temeljnog i elastičnog stabla, visine 10 do 35cm, zavisno od biljne vrste, sa proteklih 4 do 5, ponekad i 6, proteklih faza organogeneze, optimalne starosti, zavisno od biljne vrste  i uslova. Od kvaliteta rasada zavisi i urod koji ćemo dobiti.
Rasad se može proizvoditi u zatvorenom prostoru (za ranu i srednje ranu proizvodnju povrća) i na otvorenom polju (za kasnu proizvodnju povrća). Da bi proizveli kvalitetan i zdrav rasad treba obratiti pažnju na:

·         Kvalitet sjemena (klijavost ,čistoća...),

·         Temperatura i vlažnost vazduha,provjetravanje,

·         Svjetlost  (jačina,dužina i kvalitet osvjetljenja),

·         Podloga – kvalitet podloge, vlažnost, sadržaj hranjivih elemenata,

·         Vegetacijski prostor,preciznost sjetve,

·         izbor đubriva,

·         zaštita rasada.

Ova poizvodnje je veoma odgovorna i treba je započeti sa izborom kvalittnog sjemenskog materijala koji se odlikuje visokim procentom čistoće i klijavosti. Proizvođači sadnog materijala treba da obezbjede optimalne uslove klijanja, nicanja,rasta mladih biljka, đubrenja i zaštite. Greške koje nastaju u ovoj proizvodnji se skupo plaćuju,ne samo zbog gubitka u proizvodnji već i u gubitku vremena što sve rezultira i većim ekonomskim gubicima.

Paprika, paradajz, celer, patlidžan, zelena salata, kupus, poriluk su povrtne vrste za koje je obavezna proizvodnja rasada. Neke vrste gajenog povrća mogu se posijati ditektno na otvoreno polje: rotkvice, dinja, krastavac, špinat, peršun. Ovo nije stroga podjela.Kao što se za proizvodnju ranog krastavca može proizvesti rasad,tako se i paprika i paradajz mogu posijati direktno na otvoreno polje.

Proizvodnja rasada ima određene prednosti u odnosu na direktnu sjetvu:

·         ranostasnost – proizvodnja rasada u zatvorenom prostoru može započeti 30 do 50 dana prije nego na otvorenom polju;

·         ušteda sjemena – koristi se kvalitetno sjeme,visoke klijavosti i čistoće što smanjuje količinu upotrebljenog sjemena;

·         iskoristivost zemljišta i vremena -  proizvodnja rasada se organizuje u periodu kada je zatvoren prostor prazan i omogućuje više turnusa proizvodnje,a samim tim i veću ekonomsku isplativost;

·         homogena proizvodnja – pošto mlade biljke niču i rastu u istim uslovima one su ujednačenih karakteristika i faza razvoja;

·         ušteda energije -  veliki broj biljaka nalazi se na malom prostoru i smanjuje se energija koja je potrebna za zagrijavanje;


·         veća održivost proizvodnje – sve biljke se razvijaju u istim uslovima, lakši je nadzor što se tiče bolesti i štetočina, lakše je sprovođenje mjera zaštite, đubrenje.

Kopriva

Ovo je moj tekst o koprivi napisan za Ritam sela


Kopriva – kraljica među biljkama


Kod nas je velika ili obična kopriva Urtica dioica široko rasprostranjena biljka i poznata je od pamtiveka.Raste na zapuštenim mestima, gajevima, rubovima šuma, obalama reka i potoka,u živicama,uz ograde.Još uvek se ova izrazito lekovita biljka smatra korovom zanemarujući sve dobrobiti od nje.
To je višegodišnja biljka koja na istom mestu raste i do 10 godina.Dostiže visinu od 60 do 150cm.Stablo koprive je uspravno sa nasuprotno postavljenim listovima na kratkim peteljkama.Listovi su srcoliki,nazubljeni.Biljka je prekrivena žarećim dlakama čiji se vrh lomi na svaki dodir i iz njih izlazi sok  koji žari.Lišće sadrži 6% proteina i 7% ugljenih hidrata.Kopriva sadrži velike količine mineralnih materija (gvožđe, sumpor, kalcijum, kalijum, natrijum), karoten,vitamine iz B grupe,dosta vitamina C,mravlju,oksalnu kiselinu i druge materije.U 1kg mlade koprive nalazi se 140mg vitamina C.Cveta od juna do avgusta.Cvetići su dvodomi,zelenosivi i vise iz lisnih pazušaca metlice.Kopriva u zemlji stvara gustu mrežu rizoma na čijim se zadebljanjima stvaraju nove stabljike.Semenke koprive su crne boje,veoma sitne i sadrže do 30% ulja koje je bogato vitaminom E i linolnom kiselinom.Masa 1000 semenki je 0,5g.
Korist od koprive je višestruka:
·         kopriva je lekovita biljka koja se često koristi u narodnoj medicini;
·         koristi se u gastronomiji,od nje se pripemaju salate,čorbe,variva,pesta;
·         iz semenki se može dobiti ulje koje se koristi kao gorivo za lampe;
·         od koprive se pripremaju šamponi i losioni za kosu;
·         ukoliko se kopriva skuva u slanoj vodi dobiva se ekstrakt koji se koristi umesto sirila u proizvodnji sira;
·         dugo se koristila za izradu platna,užadi;
·         koristi se u ishrani domaćih životinja,posebno mlade peradi i prasića;
·         vrši se ekstrakcija hlorofila koji se koristi kao jestiva boja;
·         koristi se kao aktivator u pripremi komposta;
·         nezamenjiva je u poljoprivredi kao insekticid,gnojivo;
·         može se koristiti u domaćinstvu kao repelent protiv mnogih mušica i moljaca...
Svaki dio koprive može da se prikuplja i koristi.Najjednostavniji način sakupljanja je berba mladih delova biljke sa rukavicama na rukama kako bi se zaštitili od žarenja. Ukoliko se želi sakupiti veća količina koprive najbolje je koprivu pokositi kosom ili srpom.Koprivu sabirati u periodu cvetanja od juna do avgusta. Ne prikupljati koprivu u blizini frekventnih saobraćajnica, železničke pruge, u blizini industrijskih postrojenja, blizu groblja, smetlišta, skladišta (posebno skladišta đubriva).
Kopriva treba da se sakuplja na čistim mestima dok je mlada,visine oko 30cm,a to je polovina aprila. U toku godine može se dobiti  osam otkosa,a u povoljnim godinama i deset.Takva kopriva se može sušiti cela,ako je veća i starija vrši se sušenje i skidanje listova.
Prikupljena kopriva se suši na senovitom i prozračnom mestu.Može se sušiti vezana u snopiće ili se veće količine suše rasute u sloju koji ne sme biti deblji od 4cm. Ako je vreme suvo i toplo kopriva se veoma brzo osuši,dok ju je za vreme vlažnog perioda potrebno dosušivati.Sušenje se može obavljati i u sušnicama,prva 2h na temperaturi od 60stepeniC,a zatim na temperaturi od 50stepeniC.Od 5 do 6kg sveže koprive se dobije 1kg suve.Dobro osušeni i uskladišteni listovi mogu se čuvati do dve godine. Za lek korenje se bere u proleće i jesen,vrhovi mladih grančica s mladim lišćem u proleće,a seme tokom avgusta i septembra.Koren se sakuplja ručno i mora se dobro očistiti.Suši se u sušnicama.Sa 1ha može se dobiti 10t svežih listova koprive,odnosno 2 do 3t suvih. Prinos svežeg korena se kreće od 8 do 10t/ha,odnosno 2,5 do 3,5t/ha suvog korena.
Upotreba koprive u gastronomiji
U rano proleće kada nema svežeg povrća kopriva nas obezbeđuje potrebnih hranivima. Postoje mnogi recepti za jela sa koprivom od salata,supa,čorbi do variva i pita.
Salata od mlade koprive
Dobro oprati i usitniti mladu koprivu,dodati usitnjen mladi crveni luk,peršun i mirođiju,izmešati i dodati začine, so i biber po ukusu.
Upotreba koprive u narodnoj medicini
Kopriva se koristi za lečenje mnogih obolenja,u kozmetičke svrhe.U narodnoj medicini koriste se svi delovi koprive.Mnogobrojni su recepti u kojima se koriste lekovita svojstva koprive.Koristi se u liječenju od slabokrvnosti, za čišćenje krvi, protiv kamenca mokraćnih organa, protiv gihta, išijasa, reume, neuralgije, protiv proleva i slabosti organizma, regulisanje probave,za detoksikaciju celog organizma.
Čaj,sok,sirup i ekstrakt od koprive liječe i od bolesti jetre,astme,niskog krvnog pritiska, žutice,olakšava iskašljavanje.
Kada se uzme 20dkg svežeg korena od koprive ili 3dkg osušenog i potopljen drži u 2l  vina 16časova,zatim kuva sa 8 kašika meda pola časa dobija se preparat koji se uzima svakih 1/2 do 1h po kašika radi lečenja vodene bolesti, gihta, jetre, bubrega, nesvestice,nesanice.

Upotreba koprive u poljoprivredi


U poljoprivredi kopriva predstavlja nezamenjivo sredstvo za održavanje zdravlja biljaka.Idealna je kao materijal za malčiranje i služi kao osnova za pripremu brojnih pripravaka koji se koriste za biljnu zaštitu i đubrenje.U organskoj poljoprivrednoj proizvodnji kopriva predstavlja jedan od osnovnih stubova proizvodnje,redovan je sastojak biodinamičkih pripravaka.Kopriva je biljka koja je u bašti i voćnjaku  dobar komšija, pozitivno deluje na rast i razmnožavanje velikog broja biljnih kultura. Zasejana uz rubove gredica, bašte u odnosu 1:100 na glavnu kulturu deluje stimulativno.

Ukoliko se kopriva koristi za malčiranje ona ne samo da pozitivno deluje na rast i razvoj biljka već služi i kao zaštita od puževa koji su osjetljivi na njene žareće dlačice.Isti je slučaj i kada se krompir malčira koprivom,naime kopriva sprečava izlazak  krompirove zlatice iz zemlje zbog žarećih dlačica koje ima.Zemlju koja se zalijeva pripravcima od koprive veoma rado naseljavaju kišne gliste.
Koristi se u pripravljanju mnogi tečnih preparata koji se koriste kao insekticidi ili kao đubrivo.Može se pimenjivati tretiranjem biljaka,folijarnom prihranom ili zalevanjem zemljišta.Prilikom fermetacije stvara neugodan miris,ali tajmiris privlači mnoge polinatorne insekte u bašte i voćnjake.
Za pripremanje tečnih preparata treba pripremiti odstajalu vodu,najbolje kišnicu, i posude od drveta ili plastike( nikako metalne jer dolazi do međusobne reakcije).Treba odabrati mjesto za pripremu zbog stvaranje neprijatnog mirisa.Posude treba prekriti nekom krpom ili žicom da se ne bi ugušile neke životinje npr. ptice.Da bi se uklonio neugodan miris pripravak u toku fermentacije po površini posuti šakom kamene prašine,mogu se dodati i cvetovi žalfije ili lavande,na bure od 200l može se dodati i jedna lopata zemlje,a miris se potpuno odstranjuje ako dodamo preparate iz Ruske EM tehnologije Tamir,mleveni kamen zeolit,kroz 2do 4 tretmana i najneugodnije mirise eliminiše Bajkla EM-1.
Pripravak od koprive koristi se najviše u zaštiti od lisnih ušiju ukoliko se pripremi kao insekticid.Uplastičnu posudu dodamo 1kg svježe usitnjene koprive (stabljike i lista bez semena) ili 200g suve koprive i dodamo 9l vode po mogućnosti kišnice te sve ostavimo uz povremeno mešanje 24 sata.Ovaj pripravak procijedimo i treba ga odmah upotrijebiti zbog delovanja žarećih materija.Nakon što ga procedimo, biljke zaražene s lisnim ušima prskaju se nerazređenom otopinom.Nemojte zaboraviti da ostatke iskoristite za spravljanje komposta.Nakon 24h žareće materije gube svojstva i bolje je takav neproceđen pripravak ostaviti da dalje fermentiše kako bi dobili đubrivo.

Kopriva zajedno s pelinom može da se koristi kao insekticid za suzbijanje štetnih insekata.U plastičnu posudu dodati  1kg koprive i 1kg pelina koje smo prethodno usitnili,preliti sa 8l kipuće vode, pokrijte i ostavite pokrivenu najmanje 1/2h,nakon toga procijedite i kada se tekućina ohladi prskajte obolele biljke.
Postupci se ponavljaju nakon nekoliko dana.
Može se u isto vreme pripremati kopriva kao insekticid i kao đubrivo.Ovaj preparat deluje protiv lisnih ušiju,tripsa,grinja,smeđe truleži.1kg koprive se potopi u 10lvode.Ukoliko se koristi nakon 24h onda se primenjuje kao insekticid.Ako se ostavi naredna 3 do 4 dana upotrebljava se kao đubrivo z razređenje 1:10 za zalevanje zemlje.Ako ovako namočenu koprivu pustimo da fermentiše dobićemo najbolje azotno đubrivo.Kopriva će fermentaciju završiti za 10 do 15 dana što zavisi od temperature.Potrebno ju je povremeno promešati.Na kraju se tečnost procedi,a ostatak od koprive se koristi za malčiranjeili se doda kompostu.Fermentirani rastvor se može upotrebiti odmah uz razređenja ili skladištiti na senovitom mestu u zatvorenoj posudi 12 meseci,ali ne bi trebalo da se zamrzne.
Dobijenom đubrivu dodaje se u voda u odnosima:
·         1:10 za primenu zalevanje zemljišta;
·         1:50 za folijarnu primenu.
Jednom sedmično upotrebiti preparat za tretiranje biljaka: jednu kašiku suve koprive preliti 1l vrele vode (60 – 70stepeniC) i ostaviti da se hladi oko 1h.Biološki aktivne materije koje kopriva sadrži leče biljke i stimulišu rast.Većina povrtarskih kultura odlično reaguje na takav način primjene koprive.
Pepeo od izgorjele koprive je odlično đubrivo.Prilikom sadnje belog luka dobro je dodati usitnjenog koprivinog lišća.Ovo je odlično đubrivo i zaštita od bolesti i štetočina.
Uzgajanje koprive
Kopriva se može uzgajati i na delimično zasenjenoj površini,više traži zemljišta bogata humusom i dobrog vodno-vazdušnog režima.Za svoj rast zahteva rastresito zemljište zbog razvoja podzemnih organa.zemljište pre sadnje koprive treba dobro nađubriti organskim đubrivima kao što su kompost ili dobro zgoreo stajnjak.
Razmnožava se semenom ili pojedinačnim biljkama-rizomima.Pošto je seme veoma sitno preporučuje se proizvodnja presadnica.Seme se seje u maju,a presadnice sade u jesen.Za 1h potrebno je obezbediti 0,1 do 0,2kg semena ili 45 000 do 65 000 presadnica.Ukoliko se odlučite za direktnu setvu potrebno je 3 do 4kg semena.Seme pre sadnje treba proći period stratifikacije na temperaturo od 0 do 5 stepeniC.Optimalna vlažnost je 20 do 30%,a dubina setve semena je 1cm.Biljke se pojavljuju već nakon 12 do 15 dana.

Razmnožavanje rizomima se češće koristi.Može se saditi mašinski.Sadnja se vrši u brazdice dubine 10cm na međuredni razmak od 50 do 70cm i u redu 30cm.Sadnja se obavlja tokom jeseni i proleća.Prinos u prvoj godini je mali,a pun urod se može očekivati u narednim godinama.Tokom uzgoja koprivu treba njegovati,okopavati i uklanjati korove,posebno višegodišnje.Redovno je treba đubriti organskim đubrivima.Optimalna temperatura za rast koprive se kreće od 15 do 23stepenaC.optimalna reakcija zemljišta treba da se kreće ph 6 -7.

среда, 09. децембар 2015.

Sadnja narcisa,tulipana i drugih lukovica

Najvažniji uslov sadnje lukovica,narcisa,muskarija,tulipana,krokusa,zumbula i drugih je dobro pripremljeno zemljište.Nakon rahljena zemljište treba ostaviti nekoliko dana da se slegne.Đubriti organskim đubrivima.

Dubina sadnje zavisi od veličine lukovica.Obično se dužina lukovice pomnoži sa 3 i na tu dubinu se sade lukovice.Na lakšem zemljištu adi se dublje,ana težem pliće.

Prije sadnje lukovice dobro pregledati i odstraniti lukovice na kojima primjetimo oštećenja,trulež,micelijske prevlake od gljivica ili bilo kakvu drugu promjenu ili mehaničko oštećenje.

Dezinfekcija lukovica može se uraditi potapanjem lukovica u rastvor kalijum permanganata.

Neke lukovice ostaju na istom mjestu 3godine,krokus, ili duži niz godina,narcisi 5 do 7 godina,visibaba 10godina.

Za ljepši ugođaj lukovice se sade u buketima ,5 do 10 komada zajedno.

Ponovo pođubriti organskim đubrivom pred početak cvjetanja.

Raspored radova u bašti i voćnjaku

Decembar

Priprema alta i nabavka nove opreme i alata,čuvanje i nabavka sjemena.

Januar

Potrebno je načiniti plan buduće sadnje u bašti,raspored povrtnih kultura - obratiti pažnju koje su dobri,a koje loši susjedi,koje vrste sadite u združenim usjevima,koje u hladovinu,a koje na sunčane položaje. Obići voćnjak i vinograd i pregledati  zasade,da li su prisutna oštećenja od glodara,zečeva i srna i ima li njihovih tragova.Nabavljati sjeme koje nam nedostaje. U zagrijanim prostorima početi sa sjetvom rasada za ranu proizvodnju povrća u plastenicima i staklenicima sa grijanjem.

Februar

U voćnjaku nastaviti sa zaštitom voća od glodara i u zavisnosti od vremenskih uslova preduzeti mjere u cilju njihovog suzbijanja. Ako su prisutni glodari i zečevi vezati oko stabala grančice smrče ili pelin ili preuzeti neke druge mjere.

Krajem februara,u zavisnosti od vremenskih uslova i lokaliteta započeti sa sjetvom boba,bijelog i crvenog luka,salate.

Mart

Pravo vrijeme za aktivan početak radova u bašti. Baštu podijeliti u 4 dijela.

U prvi dio planirati sjetvu:krastavac,kupus,tikvice.
Drugi dio:luk,paradajz,rotkvice,bijeli luk,zeleno povrće-
Treći dio:mrkva,peršun,repa.
Četvrti dio:rani krompir.

Vrijeme za pravljenje plastenika.

Počinje proizvodnja rasada za sjetvu u plastenicima i na otvorenom.





субота, 05. децембар 2015.

Rolnice od toalet papira kao saksijice za rasad

Do proljeća možete sakupiti dovoljno rolnica od toalet papira i napraviti saksijice.Ovo su fotografije mojih prijatelja koji su prošle godine prvi put proizveli vlastiti rasad i to u ovakvim saksijicama.

Prednost ovih saksijica što se ne uklanjaju prilikom sadnje,biljkama se ne oštećuje korijen.

Nedostatak je što tokom proizvodnje rada moraju da stoje razmaknute,jer prilikom zalijevanja,ako su zbijena jedna uz drugu, na njima se razvija buđ.


Sve što Vam je potrebno su rolnice i makaze.


 Za prvi tip saksijica dovoljno je rolnicu spljoštiti sa jedne strane i napraviti 2 roščića.

 Zatim spljoštite i ta dva roščića.Nedostatak ovih saksijica je što dno nije tako ravno.

Drugi tip saksijica pravi se tako što se rolnica spljšti čitavom dužinom,zatim vrati u prvobitni oblik,okrene za 90stepeni i opet spljošti.Na ovaj način dobijete 4  uzdužne linije.

 Te linije zarežeta do 2cm kako bi 4 stranice naizmjenično savili u dno.



Ove saksijice imaju ravnije dno i bolje stoje.

Menta,metvica,nana

Za lijek se sakupljaju listovi neposredno pred cvjetanje jer tada imaju najviše ljekovitih materija.Osušenu mentu čuvati na tamnom,suvom i hladnom mjestu.Najbolje u staklenim teglama sa poklopcem.Mentu nije poželjno kuhati jer joj eterično ulje lako isparava,zato se i kod pripreme čaja mora poklopiti da ne izgubi svoju ljekovitost.

Za jačanje želuca mentu potopiti na nekoliko sati u vino,izvaditi mentu i staviti na želudac.Ovako primjenjena menta zaustavlja povraćanje i grčeve,a ako se položi na dojke razređuje zgrušano mlijeko u dojilje.

Čaj od mente umiruje živce,glavobolju,zujanje u ušima,groznicu,slabost,noćno znojenje,otklanja vjetrove,podrigivanjepovraćanje,grčeve u želucu,jača materica i probavni organi,liječi prehlada,promuklost,ublažuje kašalj.

Priprema čaja

Jednu veliku kašiku mente preliti sa 2dl vrele vode,poklopiti i ostaviti da stoji 30minuta.Procijediti i piti.
Ovaj čaj može da se zasladi medom.Nezaslađen čaj pije se prije jela ,a zaslađen poslije jela.

Ulje od mente se koristi kod reume.U 1l maslinovog ulja staviti jednake dijelove mente i odoljena,ostaviti 6 do 8 sedmica i bocu zatvoriti probušenim papirom.Nakon tog vremena  ulje procijediti i njime se masiraju oboljela mjesta.

Kako da gajite mentu možete pročitati u Tekst o gajenju mente